Испод ове слике објављене на фејсбуку под насловом: „Кафа са амбасадором Велике Британије Џулијаном Рајлијем на обали Врбаса“ Игор Црнадак је написао:

„Веома добра размјена мишљења о најважнијим темама у политичком животу Републике Српске и БиХ.

Пренио сам став да је актуелна власт, у Спској и на нивоу БиХ, потпуно неспособна и није у стању донијети било какве позитивне помаке за народ.

Најважније од свега је да грађани имају право да слободно и без притисака гласају и да нове технологије зауставе могућност изборних манипулација, које су биле на врхунцу на претходним пријевременим предсједничким изборима.

Република Српска остаје мој апсолутни приоритет у наставку политичког дјеловања, са озбиљним програмом и спремним мјерама из области економије и борбе против корупције.

Сарадња са Великом Британијом, као и другим важним свјетским центрима наставиће се уз поштовање уставно-правне позиције Републике Српске, која у свим реформама и интеграцијама мора бити видљива и уважена.“

НАПОМЕНА: Нередигован текст!

Нови изглед Скупштине Републике Српске у бојама тробојке.

Стара православна црква или црква рођења пресвете Богородице.

Смјештена на Бјелушинамма у крају који се зове Перковина, одмах до Саборне цркве.

У то вријеме у Босни и Херцеговини, да би се саградила богомоља, по дозволу која је плаћена златом морало се ићи чак до Цариграда. На основу докумената који су добијени у тадашњој турској пријестоници, површина цркве није могла бити већа од површине коју може покрити једна воловска кожа. Довитљивошћу мајстора, кожа је исјечена на уске траке чијим се плетењем добила знатно већаа површина. Израдом крова са широким стрехама, под које је за вријеме богослужења могло стати два пута више вјерника него у унутрашњи простор, храм је добио своју потпуну функционалност.

Камени цвијет или цвијет у камену у Јасеновцу.

Село Главице, општина Гламоч... Лијепи предјели, српски...

Подршка генералу Ратку Младићу!

У понедјељак 11.10.1976. нешто иза 13 сати испред СУП-а у Смедереву је довезена наводно олупина Силваниног аутомобила. Знатижељни пролазници су застајалии и посматрали олупину, ништа им није било чудно. Нико није знао да је то подметнута олупина Гранаде. То није било Силванино ауто.
Још увијек се тражила власничка књижица. Основни проблем цијеле заврзламе је био тај што је власничка књижица гласила на Бранка Пешића тадашњег градоначелника Београда. Силвана је аутомобил регистровала на себе, али није стигла да промијени власничку књижицу. Бранко Пешић ни по коју цијену није желио да власничка књижица буде пронађена, јер би се открило да он овај аутомобил није набавио легалним путем, него злоупотребом службеног положаја и своје политичке позиције.
Форд Гранада-Перана-Гиа је била једна серија намјенски направљених возила за сараднике Иди Амина поводом његовог самопроглашења за доживотног предсједника Уганде 1975.год. Контигент возила је увезен преко Југославије и њене позиције у покрету Несврстаних, те је Интеркомерц урадио сву пратећу процедуру. Пешић је искористио своју моћ и углед и на кваран начин домогао се једног примјерка. Убрзо је морао да га се ријеши, те га је продао Силвани за 28 милиона динара (садашњих око 30 000 еура). За тај новац Силвана је могла купити 3 нова Мерцедеса. Пешић је знао шта му слиједи ако се аутомобила не ријеши. Такође, знао је шта је испод хаубе, али Силвана није знала.
Довезена олупина није вјештачена, јер су истражитељи видјели да то није оригинално ауто из саобрачајне несреће, него подметнуто и они нису пристали да ураде експертизу. Случај је тако формално завршен и стављен ад ацта.
Оригинална олупина је довезена испред аутосервиса на магистралном путу недалеко од мјеста трагедије, и ту је била остављена наредних неколико година.
Власничка књижица ипак није пронађена…